PISA test

Kada se u javnosti pominje PISA test, govori se o poređenju Srbije sa drugim zemljama, pojmovima kao što su pismenost i funkcionalno znanje. Šta se meri ovom studijom i zašto baš na tim kriterijumima? Čemu to služi? Ko učestvuje i zašto?

Realizacija PISA (Program za međunarodnu procenu učeničkih postignuća) testiranja počela je u svetu 2000. godine kada je OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) prepoznala važnost procene obrazovnih postignuća u kontekstu društvenih promena u celom svetu. Sa namerom da prate i procenjuju kvalitet, pravednost i efikasnost obrazovanja, zemlje članice OECD-a i partnerske zemlje na svake tri godine od tada testiraju postignuća dece u domenima čitalačke, matematičke i naučne pismenosti. Na taj način sve države učesnice mogu da prate konkurentnost svog obrazovnog sistema i u skladu sa tim da ga menjaju i modifikuju. Posle više od 15 godina procene i praćenja rezultata, postalo je jasno da dominiraju države Istočne Azije i da ostale države sve manje zauzimaju jedno od prvih 5 mesta na listi ispitivanih kategorija.

Šta se zapravo meri PISA testom

U odnosu na neka ranija testiranja i studije, PISA uvodi pojam funkcionalne pismenosti koja predstavlja nivo razvijenosti ključne kompetencije koja je od presudnog značaja za redovno i adekvatno učestvovanje u društvu. Uvođenje pojma kompetencije sugeriše da se ne radi samo o znanju stečenom u školi i van nje, nego i o mogućnosti da se to znanje upotrebljava u novim, ali relativno tipičnim i očekivanim životnim situacijama. Priča o ovom pojmu je znatno šira od znanja jer obuhvata i veštine na konkretnom nivou u određenom domenu i stavove prema oblasti, sopstvenom znanju i sposobnostima.

Primera radi, matematička pismenost se razlikuje od školske matematike i matematike kao discipline. Biti matematički funkcionalno pismen danas znači poznavati matematičke alate i rezonovati logičko-matematički u situacijama rešavanja određenih realnih životnih izazova, bilo da su oni lični, profesionalni ili od javnog interesa. Ako od 4 modela automobila treba odabrati najpogodniji uzevši nekoliko kriterijuma u obzir (zapreminu motora, cenu, starost automobila i pređenu kilometražu), to znači da treba koristiti matematička znanja i veštine kako bi se na jedan set pitanja iz ove oblasti odgovorilo. Kada treba koristiti matematičke operacije kako bi se rešio zadatak popunjene USB memorije i uprazniti mesto za određene fajlove, takođe se govori o funkcionalnoj matematičkoj pismenosti (ovo su dva primera zadataka zadatih na PISA testu 2012. godine.).

Pored navedena tri domena u kojima se funkcionalna pismenost testira (čitalačka, matematička i naučna), 2012. godine dodata je oblast rešavanja problema, a kasnije i finansijska pismenost.

Šta nam govore rezultati

Poslednji rezultati objavljeni su 2016 godine i tada je Tibor Navračič, evropski komesar za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) izjavio:

„Osnovne veštine su ključne ne samo za školski već i uspeh u daljem životu, obrazovanju i na tržištu rada. Preveliki broj mladih Evropljana je nedovoljno pripremljen za izazove modernih društava koja odlikuje visoki stepen inovacija. Moramo da nastavimo da pomažemo državama članicama da prevaziđu nedostatke povezane sa društvenim ili imigrantskim poreklom. Važnu ulogu u tome igraju visokokvalitetno obrazovanje i briga u ranom uzrastu, baš kao i dobro obrazovanje i obuka učitelja. Čvrsto sam uveren da će preduzimanje odlučne akcije danas doprineti smanjenju socijalne isključenosti u budućnosti i izgradnji socijalno kohezionog evropskog društva.”

Na tom testiranju, učestovale su po prvi put sve države članice EU. Preko 15% testiranih učenika nije uspelo da reši zadatke koji zahtevaju minimalnu sposobnost samostalnog razmišljanja u jednoj od oblasti obuhvaćenih testiranjem. Stručnjaci koji se bave ovom problematikom, prognoziraju da će rezultati biti bolji, međutim čini se da se ponovi isto posle svakog PISA ciklusa i da očekivani rezultati, nažalost, izostaju.

U pretposlednjem testiranju u kom je Srbija učestvovala, 2012. godine (nije učestvovala 2015. godine), od ukupno 65 država prema postignućima u matematičkoj pismenosti, našla se na 43. mestu, u domenu čitalačke pismenosti na 45. mestu i naučne na 47. mestu. To praktično znači da je oko jedne trećine učenika/ca iz Srbije funkcionalno pismeno u ovim domenima (matematička pismenost: 34,6%, čitalačka pismenost: 36%, naučna pismenost: 32,6%). Ovakvi poražavajući rezultati govore o tome da kroz obrazovanje u Srbiji deca ne usvajaju kompetencije za život u društvu koje se u ovom veku izgrađuje. To što se postignuća dece koja rastu i školuju se u Srbiji nalaze znatno niže kako na mernoj skali nivoa pismenosti, tako i na listi država učesnica PISA studije, bez sumnje znači da treba preduzimati izvesne korake na planu obrazovnih politika. Stavljanje fokusa na rani razvoj, premeštanje težišta sa predmetne na međupredmetnu kompetentnost, organizovanje procesa učenja i podučavanja u skladu sa životnim situacijama, drugačija obuka nastavnog kadra… samo su neke od opcija čija bi razrada potencijalno mogla da doprinese višim nivoima postignuća dece.

Potrebne korenite promene

Ono što je od izuzetne važnosti, a ostalo je nepromenjeno od samog početka drugog milenijuma, jeste status obrazovanja u društvu. Rad na kvalitetu obrazovanja ne nalazi se na listi nacionalnih prioriteta. Dok se to ne promeni, ne možemo da govorimo o društvu znanja i ravnopravnoj trci sa državama koje su daleko ispred po pitanju postignuća. Potrebno je menjati pristup učenju i podučavanju kako bi se deca usmeravala da aktivno misle i povezuju informacije, a ne da uče reproduktivno. Ako deca tokom školovanja analiziraju, kreiraju i razmatraju kritički umesto da budu podsticana da memorišu informacije, ne samo da će biti uspešnija u rešavanju svakodnevnih problema, nego će imati i potpuno drugačiji stav prema sopstvenim veštinama i znanju. Posedovaće znatno viši stepen samopouzdanja, samoregulacije, motivacije za saznavanjem novog i korišćenjem usvojenog jer će učenje za njih ostati igra i nakon detinjstva tokom daljeg školovanja.

Sigurno da nije problem samo u školskom sistemu, jer je mnogo faktora koji utiču na razvoj kognitivnog funkcionisanja dece, posebno u prvih 6-7 godina života. Učitelji primećuju da su nove generacija učenika već prilikom upisa u školu slabije u odnosu na prethodne dve generacije, pre svega motorički, zatim pažnja i koncentracija, opšte znanje je slabije i rečnik siromašniji. Ovom trendu čini se da doprinosi i pojava promene kognitivnog funkcionisanja naše dece. Deca danas teško dostižu stanje duboke pažnje, a njihovim kognitivnim stilom uglavnom dominira hiper-pažnja. Teško im je da sede, da slušaju da se skoncentrišu. Sa promenom kognitivnom stila, neminovno se menja i pristup učenju i način usvajanja informacija, što se sve ogleda u obrazovnom postignuću. Tu se nalazi jedan od ključnih problema, tj. da li će deca biti bolja ili slabija, ako ne budemo menjali ništa? Potrebne su korenite promene, ali one moraju obuhvatiti i predškolski period i edukaciju roditelja, jer oni su ključni u razvoju dece. Roditelji nesvesno prave greške i tako usporavaju ili oštećuju razvoj deteta.

Priprema dece za budućnost

Kada krajem godine, tačnije 3. decembra 2019 godine budu objavljeni rezultati PISA testiranja za prošlu godinu, biće puno pitanja, nedoumica, naravno i lutanja, šta i kako dalje. Testirano je preko 500 000 učenika iz 80 država, a nakon objave rezultata krenuće analize, traženje rešenja, šta i kako menjati u obrazovanju. Svake tri godine, tj. nakon svakog PISA testa rade se obimne analize i predlažu reforme u školskom sistemu. Nažalost, pokrenute reforme u većini ispitivanih država nisu do sada dale zadovoljavajuće rezultate. Postoji napredak u pojedinim ispitivanim kategorijama, ali rezultat je ispod očekivanog. Ekonomske studije pokazuju, kao i izveštaji pojedinih analitičara, da je funkcionalno znanje važno za razvoj ekonomije. Jedan od razloga uvođenja PISA testiranje jeste i pokušaj da se uporede i analiziraju obrazovni sistemi različitih država, da se uvedu promene ako je potrebno, da se vidi zašto je neka država uspešnija, zašto neke države zaostaju i da se omogući državama učesnicama da donose strateške odluke u obrazovanju. Testirajući petnaestogodišnje učenike, koji će biti ekonomski produktivni za 15-20 godina, PISA test predstavlja jedan od važnih pokazatelja ekonomskog razvoja države za 15-20 godina.

Važna činjenica u svemu ovome jeste podatak da od 10 najtraženijih zanimanja u svetu, čak 9 nije postojalo pre 10 godina. To praktično znači da spremamo decu za zanimanja koja još ne postoje. Jasno je, da je prioritet obrazovnog sistema da učimo decu da misle, a ne da uče napamet, a dete počinje da misli i povezuje podatke pre škole, pa je potrebno u reformu uključiti i predškolske ustanove.

Decenijama unazad, velik broj društvenih sistema u svetu se pomerio od standarda pismenosti postavljenog u prethodnom veku. Biti pismen za život i funkcionisanje u savremenom društvu sada znači nešto potpuno drugo i mnogo je više od čitanja i pisanja koje se smatralo najvećom vrlinom i najvišim nivoom pismenosti nekad. Treba biti svestan toga da PISA rezultati nisu jedini pokazatelj kvaliteta obrazovanja i kompetentnosti za životne prilike 21. veka i da je to samo jedno od gledišta na problematiku ovog tipa, ali je ono vrlo relevantno i korisno je razumeti ga.

Autori: Tamara Kostić i Ranko Rajović