NTC pokretne igre i NTC poligoni

Živa bića koja se kreću

Školarac koji u tišini mirno sedi za klupom i nešto veoma ozbiljno promišlja. Verovatno je većini roditelja upravo ova slika prva asocijacija na pojam učenje. I to nije sasvim pogrešno, ali jeste nepotpuno. Za istu polaznu tačku i uvod u našu temu možete u Google pretragu uneti child learning i pogledati slike. Šta vidite? Nešto iz kategorije svojih prvih asocijacija? Dete za školskom klupom, dete koje piše ili čita, prošarano slikama deteta koje slaže magnetna slova ili kocke sa slovima? Vidimo isto. Upečatljivo je da ova pretraga ne daje niti jednu sliku deteta u pokretu, deteta u igri.

Ovakve slike gotovo su nam uklesane u um jer proizilaze iz kulturološki čvrsto utemeljenog shvatanja prema kojem se učenje izjednačava sa akademskim okruženjem i sticanjem akademskih veština. Zašto je i od kada tako tema je koja zaslužuje poseban prostor, ali danas znamo da je učenje mnogo više od akademskog obrazovanja. Ono jeste važno, ali ovakvim sužavanjem lako možemo prevideti jednu od najvrednijih stvari za celokupan detetov razvoj, a posebno za razvoj njegove kognicije i kapaciteta za učenje, a to je POKRET.

Danas znamo da dete neke od najsloženijih stvari nauči dok ne zna još ni čemu olovka služi, kao na primer jezik. Kada je malo, svet prvenstveno upoznaje kroz telo, koje je njegov primarni alat za istraživanje i učenje. Kognitivni razvoj tesno je povezan s telesnim, pa se učenje prirodno odvija kroz sinergiju telesnih iskustva i kognitivnih procesa.

NTC sistem podrške razvoju deteta (NTC sistem) još od 2007. godine postavlja pokret u samo jezgro svog pristupa i naglašava njegov značaj za razvoj mozga, učenje, pamćenje i razvoj izvršnih funkcija (skup kognitivnih procesa koji nam omogućavaju rešavanje problema, planiranje, organizaciju, donošenje odluka i kontrolu ponašanja). Današnja istraživanja to sve više potvrđuju: fizička aktivnost kod dece pozitivno utiče na radnu memoriju, kognitivnu fleksibilnost i inhibitornu kontrolu [1]. Na biološkom nivou, ona povećava prokrvljenost mozga, podstiče oslobađanje specifičnih supstanci koje podržavaju rast neurona i poboljšava sinaptičku plastičnost, što zajedno doprinosi kapacitetu za učenje i pamćenje [2]. U vremenu u kojem fizička aktivnost, pa čak i kod dece, postaje luksuz, tema o njenoj važnosti konačno dobija pažnju koju zaslužuje.

Kada pričamo o važnosti pokreta i fizičke aktivnosti, važno je razlikovati dve stvari. Prva je njihov opšti značaj za optimalan razvoj deteta, pa tako i za razvoj njegovih kognitivnih kapaciteta. Ovo već donekle intuitivno osećamo: svaki roditelj bi pre za svoje dete izabrao da po ceo dan trčkara nego da dan presedi u fotelji. Druga, specifičnija, je da povezivanje pokreta sa kognitivnim zadatkom ima poseban efekat: motorička aktivnost s kognitivnim opterećenjem može imati specifičan uticaj na izvršne funkcije koji čista aerobna aktivnost nema [3]. Dok je prva ideja široko prihvaćena, NTC sistem već dugo naglašava upravo tu drugu ideju [4,5], koju istraživanja sve više potvrđuju. Na njoj su zasnovane NTC pokretne igre i poligoni.

Pokret kao sastavni deo NTC radionica

NTC pokretne igre su aktivnosti koje objedinjuju kognitivni i fizički element i srž su NTC radionica. NTC poligon (staza sa preprekama) je složeniji oblik NTC pokretne igre. Jedino što je zajedničko pojedinačnim pokretnim igrama i poligonima jeste preplitanje fizičkih i kognitivnih zadataka; sve ostalo je prilagodljivo uzrastu, interesovanjima i nastavnom sadržaju koji se obrađuje. Svaka igra je osmišljena tako da deci bude zabavna, dovoljno izazovna da ih angažuje, ali i dovoljno savladiva da im održi interesovanje. Poligon se obično izvodi kao timska takmičarska igra u kojoj se dve grupe takmiče u brzini prolaska kroz stazu.

Primer 1. Pokretna igra NTC Dan-noć

Dan-noć je dečja igra dobro poznata svima. Deca na izgovoreno noć čučnu, dan ustanu. Ko pogreši ispada iz igre. Pobeđuje dete koje poslednje ostane u igri. Mnoge NTC aktivnosti polaze od klasičnih dečjih igara i dodaju im element koji igru čini NTC prepoznatljivom. Koji je ovde NTC zaokret? Predavač unapred osmisli ili se dogovori s decom šta će biti asocijacija na dan, a šta na noć. Divlje i domaće životinje? Parni i neparni brojevi? Zastave s belom bojom i one bez nje? Mogućnosti su nebrojene.

Dok originalna igra zahteva pažnju, brzinu reagovanja i inhibiciju („ne reaguj na pogrešan signal“), NTC verzija uvodi još jedan sloj: dete mora da izvrši misaonu klasifikaciju pre nego što reaguje pokretom. Je li „labud“ divlja ili domaća životinja? Je li „sedam“ paran ili neparan broj? Dete mora da prizove znanje iz dugoročne memorije (gde mi je „labud“? divlja ili domaća?), poveže ga s trenutnim pravilom koje drži u radnoj memoriji, klasifikuje pojam, zadrži reakciju dok ne dođe do odgovora i tek tada reaguje pokretom. Ta sekunda razmišljanja između impulsa i reakcije je upravo ono što igru čini dragocenom. U osnovnoj verziji igre dete često reaguje već na sam zvuk reči, uz minimalnu kognitivnu obradu, dok NTC verzija to onemogućava. Svaki pojam je nov i mora da se klasifikuje, što znači da automatizacija nije moguća.

Iako je zahtevnija od osnovne verzije, ovako osmišljena igra deci je često zanimljivija upravo zbog varijabilnosti i elementa iznenađenja, koji svaki krug čini drugačijim. Telo ostaje u pokretu dok je um u neprekidnom stanju iščekivanja i obrade.

Sličan princip prisutan je i u drugim NTC aktivnostima, gde dete u pokretu mora da povezuje informacije i donosi odluke. Na primer, reaguje pokretom samo na određene pojmove (npr. domaće životinje), dok na druge ne reaguje, ili daje odgovor na zadato pitanje dok je u pokretu. Dodatni nivo složenosti postiže se uvođenjem brzih promena pravila, čime se podstiče fleksibilnost mišljenja i sposobnost prilagođavanja. Ovakve NTC aktivnosti često koristimo i za obradu školskih lekcija. Na taj način, sadržaj lekcije dete spontano usvaja kroz igru i pokret.

Primer 2. NTCpoligon – čarobna linija

Dete se 1) kreće po liniji držeći ravnotežu. Dok hoda, 2) hvata loptu koju predavač baca (lopte su različitih boja, a svaka boja označava unapred određenu kategoriju). U odnosu na uhvaćenu loptu, dete 3) nabraja jedan ili više pojmova iz zadate kategorije i 4) vraća predavaču loptu. Mlađe dete na crvenu loptu recimo nabroji jedno voće crvene boje, starije dete nabroji dve reke u Evropi. Plava lopta bi recimo označavala plavo/ljubičasto voće i planine u Evropi, dok bi zelena označavala žuto voće i države Evrope. Nakon linije dete 5) prolazi kroz prepreku nalik paukovoj mreži i istovremeno 6) rešava jednostavan matematički zadatak (na primer 10+6) i usklađuje dalje kretanje u odnosu na rezultat. Ako je rešenje neparni broj 7) poligon završava skačući na jednoj nozi.

Čarobna linija predstavlja jednu od mogućih kombinacija elemenata koji stvaraju poligon. Drugi poligoni mogu imati veći akcenat na rotaciji, finoj motorici ili dinamičkoj akomodaciji oka (prilagođavanje fokusa udaljenosti koja se menja). Ove senzomotoričke elemente predavači pažljivo povezuju sa misaonim operacijama poput klasifikacije, serijacije i asocijativnog povezivanja, čime se dobija jedinstven „recept“ za svaki NTC poligon. Ne mora svaki poligon da sadrži sve ove elemente, već je suština u njihovom promišljenom kombinovanju.

Upravo zbog ovog kombinovanja, dete ne izvršava samo unapred zadat niz pokreta dok prolazi kroz poligon, već istovremeno razmišlja, pamti i donosi odluke. U okviru jednog poligona mogu se kombinovati matematički, jezički i logički zadaci, što znači da dete stalno prelazi s jedne misaone operacije na drugu dok održava ravnotežu, savladava prepreke i „drži u glavi“ sledeći korak. Poligon, kao i većina NTC aktivnosti, može da posluži i kao sredstvo za obradu konkretnog nastavnog sadržaja, određene lekcije ili pojmova. Upravo ovde, ideja kognitivnog opterećenja o kojoj smo pričali u uvodu najlepše dolazi do izražaja.

Hajde da pogledamo šta sve jedan takav poligon angažuje. Zašto zauzima tako važno mesto u NTC-u? Pored igrivog elementa i prave mere takmičarskog i timskog duha, u pozadini se odvija mnogo toga.

Angažuju se isti procesi kao i u pojedinačnim pokretnim igrama, ali na višem nivou složenosti. Reakciju je potrebno kontinuirano prilagođavati (ako je rezultat neparan, skačem na jednoj nozi; ako je lopta plava nabrajam planine) i imati celu sekvencu u mislima kako bi se pravilno prošlo kroz poligon. To dodaje element planiranja i zahteva da dete drži pravila u radnoj memoriji, što ga čini veoma zahtevnim. Istovremeno, zahteva se stalna promena između različitih misaonih operacija i vrsta zadataka, od pojmovne klasifikacije preko matematičke obrade do logičkog zaključivanja. Svaki takav prelaz zahteva kognitivnu fleksibilnost, sposobnost da se zaustavi jedan način obrade i zameni drugim [6]. U Čarobnoj liniji sve se to odvija dok hodanje po liniji angažuje ravnotežu i propriocepciju, osećaj položaja i kretanja sopstvenog tela, a hvatanje lopte vizuelno praćenje objekta u pokretu. Upravo ovo smenjivanje i preplitanje zadataka, a ne težina pojedinačnih zadataka, daje poligonu posebnu razvojnu vrednost.

Iako je iz svake ekipe uglavnom samo po jedno dete na poligonu, sva deca su uključena. Iščekivanje sledećeg zadatka, cupkanje u mestu i čekanje na „peticu“ saigrača kao predaja štafete kojom se ulazi u poligon, kao i praćenje protivničke ekipe, unose snažnu motivacionu i emocionalnu komponentu. Ova uključenost je sve samo ne mlaka, posmatrač iz daljine mogao bi pomisliti da se radi o poslednjem minutu važne fudbalske utakmice. Deca pomno prate, navijaju, skaču i neretko viču od uzbuđenja, što predavači, ako okruženje dozvoljava, oberučke prihvate.

I kad smo kod ove „fudbalske“ scene, ako pitate NTC predavače kako izgleda dete koje uči, verovatno će vam opisati sasvim drugačiju sliku od one s početka teksta: bose nogice koje jure po travi i spretno savladavaju prepreke, dok pogled s fokusom orla odaje intenzivne i složene misaone procese koji se odvijaju u pozadini.

Pišu: Iva Rajović i Natalija Kokotović

Izvori:

[1] Bidzan-Bluma I, Lipowska M. Physical activity and cognitive functioning of children: a systematic review. Int J Environ Res Public Health. 2018;15(4):800. doi: 10.3390/ijerph15040800.

[2] Hillman CH, McDonald KM, Logan NE. A review of the effects of physical activity on cognition and brain health across children and adolescence. Nestle Nutr Inst Workshop Ser. 2020;95:116–126. doi: 10.1159/000511508.

[3] Schmidt M, Jäger K, Egger F, Roebers CM, Conzelmann A. Cognitively Engaging Chronic Physical Activity, But Not Aerobic Exercise, Affects Executive Functions in Primary School Children: A Group-Randomized Controlled Trial. J Sport Exerc Psychol. 2015;37(6):575–591. doi: 10.1123/jsep.2015-0069.

[4] Rajović R. Kako uspešno razvijati IQ deteta kroz igru: NTC sistem učenja. Novi Sad: Smart Production; 2011.

[5] Rajović R. Kako stimulisati razvoj inteligencije kroz igru. Novi Sad: Smart Production; 2018.

[6] Diamond A. Executive functions. Annu Rev Psychol. 2013;64:135–168. doi: 10.1146/annurev-psych-113011-143750.