Primarna uloga NTC programa je upotreba novih otkrića iz područja neuronauke u učionicama i u svakodnevnom životu. Program NTC učenja je sastavljen iz različitih aktivnosti i igara za decu, koje se temelje na saznanjima o razvoju i radu mozga i koje, kako mnoga istraživanja pokazuju, imaju pozitivan efekat na razvoj mozga u periodu kada je to najvažnije, u periodu najintenzivnijeg rasta i razvoja, od rođenja, pa do približno desete godine starosti. Igra kao unutrašnja motivacija deteta je ključni faktor NTC programa.


Program NTC se već devetu godinu sprovodi u nekolicini evropskih država, a počeo je da se širi i van granica Evrope. NTC program se sprovodi u 17 država Evrope, a akreditovan je od strane Ministarstva obrazovanja u 7 država (Srbija, Slovenija, Hrvatska, Češka, Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina). U drugim državama, sprovodi se u saradnji sa obrazovnim institucijama (Italija, Grčka, Švedska, Island, Mađarska, Rumnija, Bugarska, Švajcarska, Slovačka i Poljska).


NTC program karakterišu tri faze sprovođenja. Sastavni deo prve faze su evolutivno podržavajuće aktivnosti koje podrazumevaju kompleksne motoričke aktivnosti uključujući finu motoriku, dinamičku akomodaciju oka, rotaciju, ravnotežu, i kretanje. Drugu fazu NTC programa karakterišu misaone klasifikacije, misaone serijacije i asocijacije, dok treća faza predstavlja rad na razvoju divergentnog i konvergentnog mišljenja, kao i funkcionalnog znanja. Sve tri faze NTC programa se sprovode kroz igru, koja kao intrinzična potreba deteta predstavlja ključni faktor sprovođenja NTC programa. Ove tri faze sjedinjuju senzo-motorni i kognitivni razvoj deteta.

Unutar mozga se odigrava borba za dominaciju među neuronima, stvaraju se nove veze između aktivnih neurona i novi komandni putevi. Podstiče se razvoj važnih centara u mozgu, formira se čitava mreža novih puteva. Neaktivni neuroni i putevi se gube. U toj stimulaciji neurona je odgovor na pitanje hoće li dete dosegnuti svoje biološke potencijale ili ne. Moramo pronaći interakciju vrtića, škole, učenja kroz igru, učenja pomoću novih tehnologija, ali i nečeg što roditelji potpuno zaboravljaju – jednostavne dečije igre, kakva je bila uobičajena do 10-20 godina: trčanje, skakanje, preskakanje, provlačenje, penjanje… To je jako važno jer je osnovna karakteristika ljudi uspravan hod, koji nas je evolutivno razvijao. Svi delovi mozga su na taj način usklađeni, povezani, sinhronizovano rade. Ako dete puno vremena provodi u ležećem ili sedećem položaju, slabije stimuliše određene regije kore velikog mozga. Na taj način se stvaraju uslovi za kasniju pojavu pojedinih kognitivnih ispada.

Reproduktivno učenje predstavlja sve veći problem za decu, jer je broj podataka koji se uči sve veći, a ovakav način učenja je najniži nivo učenja. Ovakav način učenja zahteva od deteta da nekoliko puta pročita lekciju, da je ponavlja nekoliko dana, a rezultat je da večinu “naučenog” zaboravi, a dešava se da i to što je naučeno ne može da poveže. Ovakav način rada je i zamoran, jer se dešava da učenik čita neku lekciju ili lektiru, a u jednom momentu ni ne zna šta je pročitao pa mora da se vraća nazad. Ili učenik/student mora da odgovara za ocenu dobro “naučenu” lekciju, a desi se da na postavljeno pitanje kaže da zna, ali ne može da se seti, pa čak i govori na kojoj stranici se nalazi tekst, u kom pasusu…ali nažalost teksta nigde nema. U NTC programu se uči nizom tehnika, kako naučiti gradivo na jedan drugačiji, interesantniji način koji više liči na igru. Moramo pomoći deci da školu shvate kao vid zabave, jer učenje je igra.