Pokret kao prirodna potpora i potreba sveukupnom dečjem razvoju

Deca različitog uzrasta  pokazuju veliko interesovanje  za kretanjem. Uživaju u motornim aktivnostima, u pokretu bilo koje vrste. Pokret je prirodna potreba svakog deteta. Deca kroz pokret ispoljavaju svoju vlastitost, prikazuju se drugima i druge uvode u svoj svet.

Adekvatna razvijenost opšte telesne motorike predstavlja dobru podlogu za govorni razvoj. Tempo i brzina pokreta, usmerenost i koordinacija celog tela čine dobro organizovan psihomotorni sistem. Od načina na koji dete hoda, skače, trči, manipuliše  igračkama, služi se stvarima i sopstvenim rukama zavisi njegova sposobnost reagovanja i osposobljavanja za  život. Saznajni prostor deteta počinje naglo da se proširuje posle prohodavanja, pa samim tim treba intenzivno podsticati sve elementarne pokrete: puzanje, hodanje, trčanje, skakanje, penjanje, bacanje, šutiranje, hvatanje, spuštanje, provlačenje, kretanje i održavanje na vodi i sl.

Mehanizam govornih pokreta jeste najrazvijeniji sistem opšte telesne motorike. Stimulisanjem opšte telesne motorike direktno utičemo i na razvoj motorike govornih organa. U medicini,  naročito neurologiji  kao i u defektologiji  se dobrim delom dijagnostika zasniva na ocenjivanju spretnosti  šake i prstiju. Prefinjeni i usklađeni pokreti ruku deluju na senzomotorni razvoj nervnog sistema, a preko njega na razvoj govora, koji je ujedno i najviši stepen senzomotorne koordinacije. Ruku čine  mnogobrojni zglobovi  te je i  njihovim pokretanjem i  složenim koordinisanim radom bilo moguće stvoriti  kroz istoriju čovečantva bogata umetnička dela grnčariju, vajarstvo, pismo, zanate, tehnička dostignuća. Neke se radnje mogu izvesti samo korišćenjem obe ruke. Koliko je teško uhvatiti  loptu? Shvatićete  ako probate da je bacite motorno zaostalom detetu. Koliko je tek komplikovano  držati olovku i vući je u određenom pravcu i pri tome izvoditi  izrazito složen grafomotorni čin. Da bi dete do toga stiglo treba da savlada mnogobrojne elementarne pokrete ruku, šake posebno. Dete mora da nauči da ruku otkloni od tela, da je zadrži u slobodnom prostoru, da je ispruži ispred sebe, podigne vertikalno iznad sebe, otkloni u stranu i  sl. Treba postići da obe ruke rade isto, koordinisano i harmonično i da razvije unutrašnju kinestetičku kontrolu. Razvoj pokreta ruku počinje odvajanjem palca od šake i ostalih prstiju. Dete najpre hvata krupne predmete pa postepeno ovladava sposobnošću hvatanja sitnih predmeta. Odvajanje ostalih prstiju, brzina pokreta i gipkost poboljšavaju se vežbom, na ranom dečijem uzrastu igrom. Uporedo sa razvojem pokreta razvija se i kinestetički osećaj i kinestetičko pamćenje. Taj unutrašnji senzibilitet omogućuje da se naredni pokreti izvedu  sa istim intenzitetom, brzinom i skladnošću. Naročito kada govorimo o pisanju i čitanju. Završna faza diferenciranosti tj.zrelost motorike prstiju, jeste ovladavanje grafomotornim aktivnostima  tj.pisanjem.

Manipulativna igra sa sitnim predmetima pomaže razvoj usmerenih pokreta ruku, naročito prstiju. Podizanje, ređanje, slaganje sitnih predmeta moguće je izvesti samo saradnjom palca i ostalih prstiju. Izvođenje usmerenih pokreta kao pri crtanju i pisanju, zahteva koordinisan rad ramenog pojasa, podlaktice, zgloba šake i zglobova prstiju. Može se desiti da neko ima veoma razvijenu specijalizovanu motoriku, kao na primer sviranje violine, a da ipak pokazuje veliku nespretnost pri crtanju i pisanju, jer nije bio vežbanjem usmeren ka takvim aktivnostima.

Naučnici koji proučavaju razvoj nervnog sistema a posebno razvoj govora otkrili su koliko je veliko stimulativno značenje funkcije ruke. Dokazali su da nivo razvoja dečijeg govora zavisi od stepena spretnosti finih pokreta prstiju ruku. Danas sa sigurnošću znamo da kada razvoj fine motorike zaostaje, zaostaje i razvoj govora, mada opšta motorika može biti uredno razvijena. Uticaj impulsa iz mišića ruku je od tolikog značaja samo u dečijem uzrastu i utiče na  formiranje motornih govornih oblasti. To nam je od posebne  koristi u radu sa decom, jer nam daje određene smernice kako i na koji način  je  važno stimulisati dete, a sve u cilju razvoja  govora posebno u senzitivnom   periodu. Od posebnog   značaja je takav vid stimulacije kod dece gde govor kasni. Preporuka je da se razvoj govora kod dece stimuliše putem vežbanja pokreta prstiju na rukama.Vežbe mogu biti raznolike npr. pomoću ritmičkih pesmica i pokretanja prstiju, imitacije određenih pokreta, seckanje, lepljenje, oblikovanje plastelina, gline, testa, slaganje kocaka, origami oblici, slaganje slagalica, ručni rad i tako dalje.

Ruke daju informacije mozgu dodirom  i kretanjem. Ruke su ujedno sredstvo izražavanja stečenog znanja gestom i pisanjem. Zanimljivo je da se na PET skeneru mozga pokazuje da kada osoba govori, postoji povećana aktivnost u područjima mozga koji su povezani sa pokretima ruku. Očito su ruke u velikoj meri uključene u ljudsku komunikaciju i u verbalnom i u kinestetičkom, telesnom  izrazu. U svakom slučaju, pokret  i verbalna komunikacija neophodni su za usađivanje novih informacija i trebali bi biti integrisani u svakodnevnom radu sa decom.

Laičko je mišljenje da je govor glavni vid komunkacije. Sa aspekta evolucije  govor je odskora u repertoaru komunikacije. Pre nego što progovori dete pokretima pojedinih delova tela, upućivanjem značajnih pogleda, facijalnom ekspresijom, osmehom i ispuštanjem glasova mnogo postiže, saopštava. Govor celim telom. Neverbalna komunikacija predstavalja normalnu fazu u razvoju komunikacije  između bebe i majke, a zatim i drugih članova porodice. Od njegove mimičko-gestovne formulacije do prvih reči samo je jedan korak. Svaki oblik komunikacije sa detetom mora biti multimodalne prirode. Zato  deca kada ne mogu da nađu ili izgovore pravu reč za određeni predmet na isti pokažu prstom.

Takođe se dešava da se i odrasle osobe pomažu gestom i intenzivno  koriste rukama kada u trenutku ne nalaze pravu reč. Valon smatra da su  pokreti  jedina aktivnost deteta  kojom se izražava  njegov psihički razvoj pre progovaranja i razvoja govora. Ličnost se jedino može izraziti pokretom. Razvoj govora započinje koordinacijom pokreta mišića koji oblikuju zvuk i reč. Marija Montesori ističe da inteligencija deteta može dostići određeni nivo razvoja i bez angažovanja ruke, ali će postići viši nivo  ako pri  tome bude angažovana  i ruka.

Snimanjem mozga (MR) je utvrđeno da se Brokin centar jednako aktivira kod čujućih kada govore i kod gluvih kada se izražavaju gestom. Wernikeov centar se takođe aktivira kod čujućih kada slušaju i kod gluvih kada prate gest. Pokret  kao aktivnost je zanimljiva desnoj hemisferi mozga(geštaltna hemisfera) koja je zadužena za  emocije, ritam i pokret. Govor kao aktivnost je zanimljiva levoj hemisferi mozga(logička  hemisfera) zadužena za detalje, govor, analizu, slova, brojeve. Njihov spoj u aktivnostima  integriše levu i desnu hemisferu i koristi potpuni kapacitet nešeg mozga. Svaki pokret stimuliše određene centre u mozgu. Pokret povećava broj sinapsi  gradeći bogatu neuronsku mrežu koja se intenzivno razvija do pete godine. Jedan od važnih elemenata uspešnog učenja je da se omogući učeniku da se često može kretati u učionici – da se mozak probudi i da se znanje učvrsti.

Pokretne igre produžavaju  pažnju, jačaju koncentraciju i osnažuju socijalne veštine. Vođenim, jasno usmerenim, ritmičnim pokretima  snižavamo podražljivost CNS-a. Naročito može biti od koristi deci sa problemima pažnje, hiperaktivnom detetu. Takođe motorna aktivnost u sklopu igre privlači pažnju, budi najfinije emocije i pobuđuje potrebu za akcijom kod izuzetno apatičnog, stidljivog, nesigurnog deteta, bez obzira na uzrast. Jasno je da kod dece moramo da podstičemo fizičku aktivnost, motoriku, finu motoriku, kompleksne pokrete i time pomažemo razvoj ukupnih sposobnosti deteta, a samim tim i govor.

Autor teksta: Anica Jezdić