Skraćenica NTC potiče od reči Nikola Tesla Centar. Naziv centra dat je u čast našem slavnom naučniku, a kroz čiji lik se u najlepšem svetlu promovišu vrednosti posvećenosti, dobročinstva i stvaralaštva.
2. Šta su neuronauke, a šta je NTC?
Neuronauke, najjednostavnije rečeno, odgovaraju na pitanje: „Kako radi ljudski mozak?“. Dakle, razumevanjem neuronauka, razumemo kako radi mozak.
NTC sistem učenja primenjuje ta znanja u vaspitanju i obrazovanju, čineći da proces učenja bude usklađen sa načinom rada mozga.
3. Da li će moje dete imati sve petice u školi?
Krajnji cilj NTC sistema učenja nije usvajanje znanja iz određenih oblasti.
Cilj NTC sistema učenja je da pospeši celoviti razvoj deteta – emocionalni, socijalni, intelektualni i kreativni. Cilj je da svako dete, u skladu sa svojim potencijalima, razvija ključne veštine koje će mu pomoći u daljem odrastanju i učenju.
4. Šta je onda cilj NTC programa?
Dva osnovna cilja NTC programa su:
1) Dа sе krоz rаd sа dеcоm primеnjuјu аktivnоsti kоје ćе pоmоći dа dеtе štо pоtpuniје dоstignе svоје intеlеktuаlnе pоtеnciјаlе.
2) Dа sе dеtе pоdstičе dа slоbоdnо misli i stvаrа.
5. Da li postoje naučna istraživanja koja dokazuju benefite NTC sistema učenja?
Članovi NTC tima aktivno se bave naučno-istraživačkim radom, a tu delatnost sprovode kroz Institut za obrazovne neuronauke. Osnovna tema istraživanja je da se stekne uvid kakvi su efekti primene NTC programa u praksi. Na sajtu Instituta za obrazovne neuronauke
(https://ntcion.com/) možete pronaći brojne publikacije koje govore o pozitivnim efektima primene NTC sistema učenja u radu sa decom.
6. Da li je NTC namenjen samo darovitoj deci?
Ne. NTC sistem učenja namenjen je svoj deci i svakom detetu pomaže da što potpunije dostigne svoj urođeni potencijal.
7. Šta znači vaš slogan: „Učenje je igra!“ ? Da li to znači da se na radionicama deca samo igraju?
Šta deca najviše vole da rade? Da se igraju.
Osnovni motiv za dete jeste igra. Iz tog razloga sve aktivnosti koje sprovodimo u okviru NTC sistema učenja liče na igru – bilo da je potrebno da se nešto nauči, nacrta, odglumi... Igra služi kao motivacija; kao podsticaj za dete da uzme učešće u aktivnostima koje će pomoći njegov razvoj. Igra je put ka određenom cilju. Zato kažemo da je učenje igra.
8. Da li su digitalne stvari loše za decu?
Ne nužno. Nove tehnologije pružaju nebrojene mogućnosti za učenje i usavršavanje. Međutim, imaju svoje negativne strane.
Pre svega, deci je teško da sama sebi odrede granicu kada je u pitanju korišćenje novih tehnologija. Kao posledica toga, javljaju se mnogi problemi fizičke, kognitivne, socijalne i emotivne prirode, a koji su već odavno prepoznati u svetu nauke.
Najprostije rečeno – ako dete previše vremena provodi za ekranom gubi vreme koje može da iskoristi da radi druge stvari koje su korisne za razvoj. Dokazano je da se deca koja koriste telefon manje kreću – a kretanje je izuzetno važno za razvoj mozga. Dokazano je da deca koja više gledaju u ekran imaju lošiji san – a san je izuzetno važan za razvoj mozga. Po sličnom obrascu, dokazani su mnogi negativni uticaji novih tehnologija na decu i po pravilu uticaj je štetniji što je mlađe dete koje koristi nove tehnologije.
Stoga bi zaključak bio da nove tehnologije po prirodi nisu loše i štetne, ali da ih često iz neznanja i neinformisanosti koristimo na pogrešan način što štetno utiče na razvoj dece. Deci u najranijem uzrastu, stoga, treba zabraniti upotrebu modernih tehnologija. Starijoj deci može se omogućiti korišćenje modernih tehnologija, ali je i tada potrebna stroga roditeljska kontrola, kako u smislu vremena koje se provede za ekranom, tako i u smislu sadržaja koji se tom prilikom konzumira.
9. Zašto smatrate da su potrebne promene obrazovnom sistemu?
Zato što se promenilo okruženje. Današnji obrazovni sistemi umnogome liče na obrazovne sisteme od pre dvadeset i više godina. Međutim, današnje okruženje nimalo ne liči na okruženje od pre dvadeset i više godina.
Vreme se ubrzalo. Gotovo svake godine pojavljuju se zanimanja koja nisu postojala i ta zanimanja postaju najtraženija. Nemoguće je predvideti za koje profesije treba da školujemo decu; nemoguće je predvideti čemu treba da ih učimo. Zato je jedini logičan odgovor: treba da učimo decu da misle, da razvijamo empatiju, kreativnost i timski rad. Jedino sa razvijenom sposobnošću mišljenja i zajedničkog delovanja, naša deca će imati šansu da se nametnu u okolnostima koje ih čekaju kada odrastu.
Zato smatramo da bi obrazovni sistemi trebalo da naprave zaokret: da u manjoj meri akcenat bude na usvajanju određene količine informacija koju je neophodno reprodukovati (ovu vrstu znanja često nazivamo reproduktivnim znanjem), a da u većoj meri akcenat bude na razvijanju funkcionalnog znanja kod dece, odnosno na razvijanju sposobnosti mišljenja, povezivanja i stvaranja.
10. Šta je reproduktivno znanje?
Reproduktivno znanje dete će koristiti da odgovori na sledeće pitanje:
„Koja životinja ima oklop?“
Ukoliko dete zna da kornjača ima oklop, odgovoriće na ovo pitanje i reći: kornjača. Ukoliko dete nema tu informaciju, nema ni šta da reprodukuje i pitanje ostaje bez odgovora. Dete nema o čemu da misli.
Reproduktivno učenje je poznato i kao učenje napamet. Dakle, to je pasivno usvajanje informacija sa željom da iste informacije možemo kasnije da reprodukujemo.
11. Šta je funkcionalno znanje?
Najprostije rečeno, to je znanje koje ima neku funkciju. Znanje koje možemo da upotrebimo da bismo rešili neki problem. Na primer, ako detetu postavimo pitanje:
„Šta povezuje kornjaču i viteza?“
U ovom slučaju, dete može da razmišlja o svemu što je karakteristično za kornjaču, a potom o svemu što je karakteristično za viteza. Može da istražuje, manipuliše mnoštvom informacija i traži im vezu. Kada pronađe vezu, pronaći će i rešenje, što je u ovom slučaju: oklop. Kroz ovakve i slične aktivnosti deca vežbaju da razmišljaju, povezuju i zaključuju, i na taj način dolaze do rešenja, što najprostije rečeno predstavlja funkcionalno znanje.
12. Šta je asocijativno razmišljanje?
Ako osetite dim, pomislićete da nešto gori; ako čujete sirenu, pomislićete na vozilo hitne pomoći. Ovi procesi se dešavaju prirodno, bez vašeg napora. Na ovaj način mozak radi. Kada znamo da je prirodan način rada mozga u asocijacijama, onda treba da se potrudimo da sve što želimo da naučimo prilagodimo tome. Pomislite samo, nekada je bilo neophodno da se u saobraćaju uspostavi brza i jasna komunikaciju i osmišljeni su upečatljivi, univerzalni simboli, koje pri velikim brzinama primeti, razume i primeni stanovnik sa svakog kraja sveta. Niko nije pokušao da na znakovima nešto piše. Naprotiv, korišćena je asocijacija. Dodatno, asocijacija je važna jer podstiče asocijativno razmišljanje za koje se koriste asocijativne regije mozga – regije koje procentualno predstavljaju najveće regije mozga. Zapitajte se: ako ne koristimo procentualno najveće regije mozga, šta se sa njima dešava? Isto ono što se dešava sa našim mišićima kada ne vežbamo.
Pored toga, asocijativno razmišljanje se prema poslednjim istraživanjima pokazalo kao srce kreativnosti. Dakle, podstičući decu na asocijativno razmišljanje, razvijamo važne regije mozga i razvijamo kreativnost. I ne samo to, korišćenjem asocijacija olakšavamo deci učenje, jer je asocijativno razmišljanje prirodan način rada mozga. Zato ćemo, u okviru NTC sistema učenja prilikom učenja stihova pesmice „Au, što je škola zgodna“, pitati decu na šta ih asocira i kako bi nacrtali stih: „Mene moja duša boli.“ I kada dete kaže da ga na to asocira srce sa prelepljenim hanzaplastom mi ćemo pohvaliti predlog i podstaći dete da primer i nacrta. Razmislimo, šta je dete trebalo da uradi da bi došlo do ovakvog rešenja? Najpre da razmišlja o asocijacijama na reči iz stiha; dakle, podstaknuto je asocijativno razmišljanje. Potom je dobijene asocijacije (srce i hanzaplast) trebalo da poveže u jedno rešenje (sliku), što iziskuje kreativnost. Naposletku je osmišljenu sliku dete i nacrtalo, odnosno dalo svoj autentičan izraz. O prednostima crtanja svedoče mnoga istraživanja, ali ono što je bitnije, dete je kroz ovakvu aktivnost prošlo kroz celokupan stvaralački proces – od problema, preko ideje, do realizacije.
Na ove, i slične načine u okviru NTC sistema učenja koristimo gradivo sa kojim se deca susreću kako bismo iskoristili to gradivo da podstaknemo proces asocijativnog razmišljanja, jer je bezbroj puta pokazano da će na taj način uživati da rade, da će usput i naučiti to gradivo, ali, što je najvažnije, da će na taj način biti podstaknuti da misle.
13. Zašto u radu sa decom koristite zastave?
Zastave su simboli koje većina dece spontano usvaja tokom odrastanja. Ovi simboli asociraju na mnoštvo stvari: najpre na boje koje su na zastavi, zatim na države, gradove, građevine, kontinente, legende, ličnosti...
Zato su zastave veoma pogodne da se koriste za podsticanje asocijativnog razmišljanja, koje je u korenu kreativnosti i, posledično, funkcionalnog znanja.
Primeri pitanja koje koriste zastave da bi se podstaklo asocijativno razmišljanje su:
1. Koje države imaju belu boju na zastavi, ali nemaju zelenu? (Srbija, Poljska, Francuska...)
2. Koje države imaju bar dve osnovne boje na zastavi? (Srbija, Nemačka, Španija...)
3. Šta povezuje picu i čizmu? (Italija)
Da bi odgovorili na ova pitanja, deca moraju da razmišljaju o zastavama, državama, asocijacijama na države, dakle, podstaknuto im je asocijativno razmišljanje. Takođe, deca koriste prethodna znanja – na primer, da bi rešili drugo pitanje, moraju da koriste znanje vezano za osnovne boje. Važno je primetiti da to znanje sada ima određenu funkciju – neophodno je da se reši zagonetka. Znanje za decu dobija funkciju, a koristeći to znanje da bi rešili određeni problem, deca razvijaju funkcionalno znanje.
Pored zastava, u okviru programa koriste se i životinje, biljke, predmeti, lokacije, zanimanja, marke automobila, sportovi... Koriste se pojmovi iz ovih kategorija, prevashodno zato jer su većini dece poznati. Dakle, u okviru programa koriste se pojmovi koji su većini dece poznati, da bismo ih podstakli da razvijaju sposobnost mišljenja.
14. Zašto u radu sa decom insistirate na važnosti pokreta i koristite pokretne igre?
Dokazano je da je kretanje veoma važan činilac pravilnog fizičkog i kognitivnog razvoja deteta. Pod kretanjem se ne podrazumeva samo hodanje, već i čučanj, skok, rad koji iziskuje upotrebu šake, prstiju... Današnje dečije okruženje uglavnom je organizovano tako da je kod dece smanjeno kretanje; o tome govori činjenica da deca sve ređe samostalno odlaze u školu, već da ih uglavnom roditelji voze do škole.
Upravo iz svesti o važnosti kretanja, i iz svesti o nedostatku kretanja u dečijoj svakodnevnici, NTC sistem učenja u rad sa decom uključuje aktivnosti koje će podstaći decu da se kreću.
Dodatno, NTC aktivnosti uz kretanje obavezno uključuje i misaonu aktivnost, čime se pored pravilnog razvoja podstiče i misaoni proces kod dece.
15. Zbog čega koristite nelogične priče?
Zаmislitе dа јеdnоg lеtnjеg dаnа šеtајući ulicоm uglеdаtе Еskimа kојi nа pоvоcu vučе pеpеlјаstоsivоg mаgаrcа sа јеdnim uhоm. Sаsvim sigurnо је dа bistе prvоm prilikоm о tоm susrеtu svе ispričаli svојim pоznаnicimа. Таkоđе је vrlо vеrоvаtnо dа bistе dо dеtаlја, vеоmа prеciznо, оpisаli svаku pојеdinоst tоg dоgаđаја, оd оdеćе kојu је Еskim nоsiо, dо njеgоvе visinе, izglеdа mаgаrcа... Zа svе tо је zаslužаn mоzаk i јеdnа njеgоvа spеcifičnа kаrаktеristikа, а tо је dа mоzаk, kао оrgаn zа prеživlјаvаnjе, nајbоlје pаmti nеlоgičnе stvаri, оdnоsnо оnе kоје оdstupајu оd svаkоdnеvnih i ustаlјеnih. Nеlоgičnе pričе, kао јеdnа оd NТC tеhnikа učеnjа, kоristi uprаvо оvај fiziоlоški mеhаnizаm dа pоmоgnе dеci dа lаkšе usvоје grаdivо. Ipаk, оnо štо је јоš vаžniје оd učеnjа јеstе činjеnicа dа primеnоm оvе tеhnikе аktivnо pоdstičemo аsоciјаtivnо rаzmišlјаnjе.
Kаkо sе kоristi оvа tеhnikа? Rеcimо dа na času geografije deca uče o Kini. Pоtrеbnо je upаmtiti da je Peking glavni grad Kine. Јеdаn оd nаčinа učеnjа јеstе dа pоnаvlјаmо оvе dve rеči iznоvа i iznоvа, dоk nе budеmо sigurni dа smо ih mеmоrisаli. Drugi nаčin је dа оvа dva pојmа pоvеžеmо u priču, kоја trеbа dа budе nеоbičnа, duhоvitа, pоmаlо nеоčеkivаnа, rеcimо:
Pаndа (kao asocijacija na Kinu) nosi krunu (kruna asocijacija na kralja, koji se (na engleskom jeziku) sakrio u reč Peking).
Оvаkvu priču је lаkо zаmisliti, а može bеz prоblеmа da se nаcrtа. Kаdа smо оsmislili priču i nаcrtаli је, mоžеmо smаtrаti (i tо pоuzdаnо) dа је učеnjе gоtоvо. Ipаk, iаkо mоždа dеluје lаkо, trеbа оbrаtiti pаžnju nа grеškе kоје sе nајčеšćе prаvе u kоrišćеnju оvе tеhnikе. Nа primеr, dа је pričа glаsilа:
Kinez je u Pekingu.
Pitаnjе је kоlikо bismо dоbrо upаmtili оvu priču. Rаzlоg tоmе је štо pričа niје nеlоgičnа i uprаvо tu lеži klјuč оvе tеhnikе, kао štо је pоmеnutо u uvоdnоm pаsusu. Pričа mоrа dа budе nеlоgičnа, јеr mоzаk (nеsvеsnо) mеmоrišе stvаri kоје su nеlоgičnе. Dа bismо tо pоkаzаli pitаćеmо vаs kоgа i kаdа srеćе čitаlаc nа pоčеtku оvоg pоglаvlја? Vеrоvаtnо stе sе sеtili i Еskimа i mаgаrcа (kаkо је izglеdао?). Vеrоvаtnо nistе imаli nаmеru dа upаmtitе bilо štа оd tе pričе, а upаmtili stе i tо је оnај prvi dео bеnеfitа kоrišćеnjа оvе tеhnikе – štо sе pаmti gоtоvо nеsvеsnо, bеz nаpоrа. Drugi bеnеfit, оnај vеći, је štо је prilikоm kоrišćеnjа оvе tеhnikе nеоphоdnо asocijativno rаzmišlјаnjе. Dete je moralo da smisli priču, da pojmove koji se ne uklapaju prebaci u acocijacije, na kraju i da nacrta priču. Dakle, još jednom je realizovan čitav kreativni proces na kraju kog je sporedna posledica da je dete naučilo što je bio zadatak. Zadatak kasnije može da postane kompleksiji. Učitelj može da kaže da je Kina veliki proizvođač pirinča, a nelogična priča onda može da glasi da:
Panda sa krunom kuva pirinač.
Naravno, važno je razumeti i to da su pojmovi vezani za Kinu ilustrativnog karaktera. Verovatnije je da će u školi deca trebati da upamte komplikovanije, apstraktnije i manje poznate pojmove, ali je princip rada, a i efekat isti.
Na najčešće postavljena pitanja odgovaraće naš stručni tim. Pitanja i odgovori će biti objavljeni u sekciji Blog. Pitanje nam možete poslati putem kontakt forme koju možete naći u podnožju svake stranice klikom na dugme "Pišite nam", kao i na Kontakt stranici.
