Pustite dete da se vrti do mile volje, da skače po krevetu dok mu ne dosadi. Kupite mu gumene čizme, pa neka hoda po barici posle kiše ili blatu, jer to većina dece voli da radi. Zabranom ćete možda sprečiti dete da padne, ali moguće je da će ovakva vrsta sputavanja, dugoročno gledano, imati više štete nego korisiti za razvoj dečjeg mozga. U ovom slučaju nije posao roditelja da zabrani, nego da vodi računa o bezbednom okruženju i da svede mogućnost povrede na najmanju meru.  Pravim pristupom, roditelji mogu doprineti razvoju intelektualnih sposobnosti, stvaralačkog i produktivnog mišljenja kod svoje dece. Period do sedme godine života predstavlja najdinamičnije razdoblje u razvoju mozga i upravo tada je uloga roditelja neprocenjiva.

Medicinska istraživanja su pokazala da intelektualne sposobnosti zavise od broja veza među nervnim ćelijama tj.neuronima. Te veze se zovu sinapse, a njihov razvoj u prvim godinama života je izuzetno brz. Između neurona se vodi borba za dominaciju; stvaraju se nove veze između aktivnih neurona, podstiče se razvoj važnih centara u mozgu, formira se čitava mreža novih puteva. Neaktivni neuroni odumiru, i samim tim putevi koji su vodili do njih, i od njih, se gube. Nakon sedme godine života, dinamika ovog procesa se usporava. Prema tome, u kojoj meri će dete dosegnuti svoje biološke potencijale, pre svega zavisi od rane stimulacije.

Autor: Ranko Rajović