Da li je sinestezija poremećaj ili dar prirode?
Roditelji, ukoliko želite da razumete svet svog deteta, morate mu pomoći da izgradi svoj govor i jezik. Izgubljeno vreme teško se nadoknađuje. Kvalitet detetovog života, u velikoj meri zavisi od njegove sposobnosti da komunicira. I deca koja još ne pričaju, slušaju!
Da li se govorno-jezički razvoj odvija kod svakog deteta na isti način?
Većina dece sledi sličan put govorno-jezičkog razvoja. Svaka veština (motorika, govor…) ima svoj period kada je najbolje raditi na njenom razvoju. Taj period je poznat kao PERIOD POSEBNE OSETLJIVOSTI, period kada unutrašnji nagoni podstiču dete na određenu aktivnost. Dete tada usvaja određene veštine sa lakoćom i radošću. Faze u razvoju govora i jezika se odvijaju istim redosledom, kod sve dece ali period nastupanja određene faze i dužina trajanja te faze karakteristične su za svako dete. Raznolikost u usvajanju jezika je pod velikim uticajem sredine ali i stilova i temperamenata, kako dečijih tako i roditeljskih. Roditelji, Vi ste primarni jezični model svom detetu! Važno je kao roditelj pratiti i osluškivati svoje dete, prepoznati te periode i znati kako odgovoriti na njih. Moramo uvek imati na umu da je svako dete jedinstveno i da ima individualni tempo razvoja. Prvih šest godina je zaista uzbudljv period, tokom kog će dete usvojiti osnove komunikacije. Kako njegove jezičke veštine jačaju, moći će bolje da izražava svoja osećanja, misli i ideje, da sledi svoja interesovanja i razvija svoje talente, uči u školi i izvan nje.
Šta kada stvari ne idu kako očekujemo?
Mnogi mališani, predškolci i školarci imaju teškoće u jednom ili nekoliko područja govorno-jezičkog razvoja. Neka deca imaju poteškoće sa glasovima. Njihov govor je ponekad vrlo teško razmljiv za širu socijalnu sredinu. Manji broj ima problem sa sluhom, ne čuju dobro ono što ima se govori. Ima dece koja imaju uredan sluh ali i pored toga otežano razumeju tuđ govor. Neka deca imaju teškoće u usvajanju gramatičkih pravila. Nekima je teško upotrebiti govor u cilju zadovoljenja svojih potreba. Uzroci tome nekad mogu biti vrlo lako uočljivi, ali isto tako i vrlo teško prepoznatljivi. Neka deca sa govorno-jezičkim problemima prođu nezapaženo nekada i do polaska u školu. Kasnije u školi ispoljavaju velike teškoće u savladavanju pisanja, čitanja, računanja, imaju kratku pažnju, slabo pamćenje, zaboravljaju domaće zadatke, loše se organizuju u vremenu i prostoru i otežano uspostavljaju komunikaciju sa vršnjacima.
Značaj rane stimulacije!
Rana stimulacija je od presudnog značaja za sve veštine, posebno za govor. Najintenzivniji period razvoja govora je do treće godine života, period intenzivnog rasta i razvoja mozga. Ukoliko dete sa govorno-jezičkim problemima prođe nezapaženo od strane sredine tj. roditelja i izgubi senzitivni period za usvajanje govora i jezika, pod velikim znakom pitanja je da li će određene veštine biti savladane u punom obimu. Velika je greška roditelja koji tepanjem (maženje u govoru) pokušavaju da se približe detetu. Oni nesvesno podržavaju ovaj način govora kod dece čineći sebi i detetu medveđu uslugu. Na taj način podržavanjem nepravilnog izgovora kod deteta se učvršćuje loš obrzac, a kasnije je potrebno više vremena i truda da se razgrade naučene šeme, stvore i učvrste nove. U prilog tome govori i narodna poslovica: „Navika je jedna muka, a odvika dve“. Ne učvršćujte loše govorno-jezičke modele, već pomozite svom detetu da ih što pre prevaziđe. Omogućite deci više razvojno podsticajnih iskustava, jer rana iskustva oblikuju moždane strukture. Kada se neuronske mreže slože na određen način formirajući pogrešan obrazac, važno je na što ranijem uzrastu pregraditi stare i izgraditi nove veze, a to je moguće isključivo uz pomoć i aktivno učešće deteta i roditelja. Istraživanja pokazuju da dobre govorno-jezičke veštine imaju važnu ulogu u kognitivnom i socio-emocionalnom razvoju. Na žalost, mnogi roditelji čija deca kasne u govoru i jeziku i danas dobijaju „savete“ tipa: “Ne brinite“, “Muško je dete“,“Lenj je“, “Javite se za tri meseca“ i slično. Puno toga se desi za godinu dana. Veliki gubitak vremena je čekati tri i više meseci u ranom uzrastu. Nisu sva govorno-jezička odstupanja u ranom uzrastu podjednako alarmantna. Ali svako govorno odstupanje koje nosi i zaostajanje u razvoju jezika (leksika, morfologija, sintaksa, semantika, gramatika i pragmatika) potencijalno može biti ozbiljno.
Roditelji, preokrenite zabrinutost u zainteresovanost. I deca koja još ne pričaju, slušaju! Nikad nije prerano za stimulaciju govora i jezika. Bebe slušaju još u stomaku. Već novorođenče razlikuje mamin glas od ostalih. Rana izloženost govoru je stimulativna za razvoj govora deteta. Mnoga su istraživanja već pokazala da deca kojima roditelji govore i čitaju od najranijeg uzrasta, ranije izgovaraju prve reči, na ranijem uzrastu grade rečenicu, bolje čitaju i razmišljaju na kompleksniji način od dece kojima roditelji nisu pružali ovakvo bogatstvo.
Postoji veliki broj lako dostupnih tabela i mapa razvoja koje ovom prilikom nećemo navoditi, pratite ih i osluškujte svoje dete. Za sve nejasnoće, brige i pitanja tražite savet stručnjaka. Ne zaboravite da ste Vi glavno sredstvo putem kojeg vaše dete uči govor i jezik. Tokom prvih šest godina detetovog života imate jedistvenu i neponovljivu priliku da mu pomognete da usvoji svoju najvažniju i najsloženiju veštinu, koju će ikad naučiti – moć da se služi jezikom. Jezik je glavni način kojim će vaše dete komunicirati. Govorno-jezički razvoj je čaroban, zadivljujući proces – proces u kome oboje, Vi i Vaše dete imate glavne i međusobno isprepletene uloge. Kako dete raste, iznenadiće vas kako dete sa velikom lakoćom uči da komunicira bilo neverbalnim signalima ili verbalnim, toliko toga će dolaziti sasvim spontano. Otkićete i bićete neopisivo srećni kada shvatite da je vaše aktivno učešće obogatilo njegove ili njene govorno-jezičke sposobnosti. Celi taj put od prvog pogleda, osmeha, prve reči, rečenice je izazovan, prijatan i nagrađujući. Adekvatna i pravovremena stimulacija govora i jezika je jedna od najboljih prilika da stvorite pozitivan, trajan uticaj na život vašeg deteta. Srećno!
SAVETI:
Autori teksta: Anica Jezdić, Ranko Rajović
Postovani,
Kada je najbolje da dete pocne sa ucenjem stranog jezika? Imam bebu od dva meseca, redovno joj citam price na srpskom ali imamo i Dr. Sousse knjige za bebe na engleskom.
Da li cu naskoditi bebinom ucenju maternjeg jezika ako joj citam i na drugom jeziku.
Neki kazu da je dobro poceti od rodjenja dok se drugi ne slazu.
Da li mozete da objavite tekst u vezi sa ovim?
Unapred zahvalna,
Natasa