Svedoci smo da učitelji ponekad pogrešno postupaju, jer ne znaju šta je fiziološko ponašanje darovite dece. Ona su često mislima odsutna, jer način predavanja (linearno, često dosadno davanje informacija) ne odgovara brzini njihovog razmišljanja. Fiziološki gledano, najviši nivo rada mozga jeste asocijativo razmišljanje, a to se retko koristi u reproduktivnom sistemu obrazovanja.
Ima puno primera kada učitelji ne prepoznaju darovito dete, a po istraživanju koje je radila prof. M. Juriševič (Ljubljana) učitelji ne prepoznaju 30% svojih darovitih učenika. Ne zna se u čemu je problem i zašto ta deca ostaju neprepoznata, ali pretpostavka je da ne mogu da pokažu svoje kvalitete u reproduktivnom sistemu učenja. Takva deca često misle u asocijacijama, pa kada učitelj nešto kaže, učenik tu pronalazi nešto smešno i hoće da nasmeje prijatelje, ali često zbog toga bude ukoren ili kažnjen. Ili se desi da učenik odluta mislima, iako pažljivo sluša učiteljicu. Ali u jednom momentu počinje da misli o nečemu drugom. Ukoliko učiteljica to primeti, traži da dete ponovi to što je upravo pričala iako zna da neće dobiti odgovor. Pojedini učitelji to rade, čak i kažnjavaju decu, ali moraju da znaju da lutanje mislima nije nikakva nedisciplina, nego se dete koncetriše na nešto drugo što mu je interesantnije. Zato je posao učitelja da decu dovedu na viši nivo, da lekcija i učenje budu poput igre i tada će učenici lakše pratiti nastavu i naučiti ono što od njih očekujemo. Jedna od metoda koja se koristi u NTC sistemu učenja, jeste pretvaranje lekcije u zagonetna pitanja. Na primer, od podatka iz lekcije o kenguru, da je beba kengura dugačka 2,5 cm, učenici su napravili pitanje – šta je to što može da stane u šaku i dok je tih dimenzija uvek se nosi u torbi?
Deca pri tom misle da su došla na kviz, igraju se, razmišljaju, povezuju i smišljaju pitanja i tako lakše nauče lekciju.
Autor teksta: Ranko Rajović
Jedna od karakteristika darovite dece jeste da misle u asocijacijama i brzo povezuju naučene podatke, ali nažalost takav način razmišljanja i rada se retko koristi u školama. Visoka inteligencija je samo jedan od preduslova da bi neko spadao u grupu darovitih. Potrebno je da dete ima još nekoliko značajnih karakteristika, a veoma važna je sposobnost divergentnog razmišljanja. Ovakav način razmišljanja može da se vežba, pa je prioritet uvoditi u škole inovativne metode nastave koje stimulišu decu da razmišljaju, povezuju, rade u grupi, zaključuju i pri tom imaju utisak da se igraju. U okviru NTC Programa postoje posebne metode za razvoj divergentnog mišljenja, a jedna od njih je sastavljanje zagonetnih pitanja, a da bi mogli to da rade, moraju da koriste acocijacije i time stimulišu razvoj divergentnog mišljenja (više detalja u knjigama “IQ deteta, briga roditelja” i “Razvoj inteligencije kroz igru”). Nažalost ukoliko ne stimulišemo takav način razmišljanja i učenja, tj ukoliko i dalje zahtevamo reproduktivno učenje (najniži nivo učenja) onda deca neće moći razviti svoje sposobnosti, a time gubimo svi.
Karakteristike darovite dece:
NTC program ima tri dela, a svaki od njih je važan i pomaže da dete dostigne svoje biološke potencijale. Inteligencija ne zavisi samo od genetskog potencijala, već i od broja neuronskih veza koje se intenzivno formiraju do sedme godine. Taj period se izučava u okviru prvog dela NTC Programa (razvoj ukupnih sposobnosti). Tu je nezamenjiva dečija igra, a roditelji to zaboravljaju, poneki misle da je igra kada dete sedi po tri ili više sati svaki dan i gleda u svoju video igrcu ili TV. Najbolja igra jej ona kada dete razmišlja, kreće se, komunicira sa drugom decom.
Jedna od čestih grešaka roditelja je da sprečavaju dete da se vrti oko sebe, jer ne znaju da rotacija pomaže u razvoju nervnih puteva. Dobro bi bilo da dete leto provede (ako postoji mogućnost) kod bake ili dede na selu, da trči po livadama, da pravi venčiće od cveća, da osmišljava igre sa vršnjacima i da pomaže u seoskim poslovima.
Drugi deo Programa se bavi razvojem sposobnosti učenja i stimulativnim aktivnostima za razvoj asocijativnog razmišljanja, a dete misleći da se igra, nauči puno novih stvari. Treći deo Programa je razvoj funkcionlanog znanja, tj povezivanje naučenog.
Autor: Ranko Rajović
Kada je prof. M.Dimanond konačno dokazala da inteligencija u velikoj meri zavisi od stimulacije koju dobijamo tokom najranijeg detinjstva, jasno je da je roditelj centar odgovornosti, jer je njegova uloga ključna i svakodnevna. Mnogi roditelji, ne znajući, dozvoljavanjem pojedinih aktivnosti onemogućavaju pravilan razvoj svoje dece.
Preterano gledanje televizije, igranje video igrica, nedostatak grafomotoričkih aktivnosti, fizička neaktivnost – oštećuju i smanjuju razvoj pojedinih bioloških potencijala. Činjenica je da je ovaj period, koji predstavlja osnovu od koje će zavisiti budući razvoj intelektualnih sposobnosti svakog deteta, još uvek slabo istraženo područje. Roditelji nehotice rade pogrešne stvari, ne znajući kako da na optimalan način stimulišu dečji razvoj. Često možemo čuti roditelje koji su, u želji da zaštite dete, branili skakanje po krevetu, okretanje u krug, kupovali patike sa «čičkom» da se dete ne opterećuje vezivanjem pertli – i tako sprečavali neke izuzetno korisne aktivnosti. I tako iz najbolje namere oštećuju razvoj deteta (više na YOUTUBE kanalu: ranko rajovic unicef ).
Po novim istraživanjima, pojedini poremećaji u učenju, koji se javljaju već u drugom i trećem razredu osnovne škole, nastaju usled nedostatka pojedinih aktivnosti u najranijem detinjstvu. Obično su u pitanju zaboravljene igre – kao što su skakanje, rotacija, a kasnije klikeri, lastiš, žmurke itd. Upravo te aktivnosti podstiču stvaranje veza (sinapsi) izmedju nervnih ćelija i podstiču razvoj intelektualnih sposobnosti, a živimo u vremenu kada su deca najvećim delom statična, ispred televizora i kompjutera. Potrebno je preneti naučna saznanja roditeljima, vaspitačima i učiteljima, jer u međuvremenu odrastaju generacije koje se sve manje kreću, sa sve večim brojem razvojnih smetnji i kojima potrebna pomoć u razvoju.
Sakupljanje sličica je jako korisna igra, preporučio bih svakom roditelju da uvede svoje dete u svet sličica, bez obzira da li se radi o muškoj ili ženskoj deci. Da bi to bolje razumeli, ukratko bi samo objasnio da razvoj intelektualnih sposobnosti zavisi od genetike i okruženja. A to smo zaboravili, jer očigledno sve manje mislimo o okruženju svog deteta. A još važniji podatak na koji moramo posebno da obratimo pažnju kada vodimo računa o okruženju deteta, jeste da se veze izmedju moždanih ćelija intenzivno razvijaju tek posle rodjenja, a najviše do pete, i još do sedme i do dvanaeste godine. Posle toga i dalje se stvaraju nove veze u mozgu, ali ne tako brzo i dinamično kao u detinjstvu. Postoji medicinski dokaz da intelektualne sposobnosti zavise od broja tih veza (sinapse), pa je jasno koliko je detinjstvo važan period za razvoj deteta.
Interesantno je kako sličice pomažu, jer često me na predavanjima pitaju kako je moguće da toliko propagiram sakupljanje sličica (kao da radim za kompaniju PANINI ), pa je potrebno znati da na razvoj matematičko logičkog razmišljanja utiču igre klasifikacije (kada dete mora da razvrsta kocke po bojama – plave, zelene, bele…) i serijacije (kada dete poređa različite kocke po veličini – najveća, srednja, manja, najmanja…). U većini država postoje ove igre u vrtićima, ali su one tako osmišljene da dete mora da gleda u igračke i da uradi zadatak. To je konkretna klasifikacija i serijacija. U NTC Programu koji sprovodimo u već 16 država Evrope, uvodimo igre misaone klasifikacije i misaone serijacije, a tu su sličice jako važne. Dete koje sakuplja sličice uči jako puno stvari. Imena fudbalera, iz kojih su država, zatim za koji tim igraju osim svoje reprezentacije, uče čak i datume rodjenja, svaki dan gledaju u svoj album, broje koliko im jos nedostaje da ispune album, imaju svoje duplikate koje razmenjuju sa prijateljima, pa čak u igri odnesu 2-3 sličice ili izgube 2-3-4 sličice, pa su radosni ili tužni, ali to sve spada u jednu lepu i korisnu igru. A ponekad prilikom menjanja jako dobro znaju da procene koliko vredi koja sličica, na primer ako mu fali 5 sličica da popuni album, dete je spremno da da mnogo više sličica za tih 5 i sl
Intervju Ranka Rajovića (Fondacija Novak Đoković)
